Šta je biogas i kako nastaje
Životinjski i biljni otpad sadrži visoki procenat belančevina, masti i ugljenih hidrata. Pri anaerobnom razlaganju ovakvih susptanci (koje se u osnovi može podeliti na četiri etape: hidroliza, acidogeneza, acetogeneza i metanogeneza) nastaje znatna količina gasa sa visokim procentom metana (45-65% zapremine) koji se naziva biogasom (srednja toplotna moć 16,2 – 19,8 MJ/Nm3). Proces razlaganja se odigrava u mezofilnoj temperaturnoj zoni (36-40°C), pri dugom zadržavanju (30-60 dana).
Glavni deo procesa se odigrava u fermentorima (digestorima), odakle se dobija najznatniji deo biogasa, ali se u lagunama gde se skladišti digestat još nastavljaju biološki procesi i tek se tu završavaju. Ukoliko se rezervoari u zadnjoj fazi pokriju a nastali gas prikupi, može se dobiti dodatna količina biogasa (3-8% u odnosu na ukupnu 100%-nu količinu). Radi slikovitog prikaza, između Elektrane na biogas i krave možemo povući paralelu kao na slici.