Čemu sve to?
Pitanje koje se samo po sebi logički nameće je kakva je korist od jednog ovakvog postrojenja? Usudio bih se da kažem da je korist višestruka. Ukupna količina ovako dobijene električne energije se prodaje EMSu po zagarantovanoj povlaštenoj tarifi (tako da ne moramo da razmišljamo da li ćemo, kome i kako prodati naš proizvod), toplotna energija se koristi za zagrevanje ili hlađenje prostorija, vode, u tehnologiji, za staklenike, sušare i slično, a stajnjak i ostali materijali koji su upotrebljeni kao sirovina za dobijanje biogasa, a koji nisu imali status organskih sirovina, stiču status “organsko đubrivo”.
Organsko đubrivo je veoma dragoceno u Srbiji jer ga na tržištu skoro i nema, a zaista je neophodno svim proizvođačima organske hrane kojih je svakim danom sve više. Vrlo je blagog mirisa za razliku od svežeg stajnjaka, biljke lakše usvajaju hranljive materije iz njega nego iz klasičnog stajnjaka i sadrži veći procenat amonijuma. Ovde takođe treba napomenuti da elektrane na biogas veoma pozitivno utiču na zaštitu životne sredine kroz smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Naime sagorevanjem metana oslobađaju se voda i ugljen dioksid, koji 22 do 23 puta manje utiče na efekat staklene bašte od samog metana. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se za vreme boravka stajnjaka u digestoru, u sredini bez prisustva kiseonika, u periodu od 30 do 60 dana i na temperaturi od 35 do 42 °C uništava preko 98% patogenih bakterija.